GHG protokol

Šta je globalno zagrevanje?

Globalno zagrevanje je dugoročno povećanje prosečne temperature Zemlje, uzrokovano emisijama gasova sa efektom staklene bašte (CO₂, CH₄, NOₓ). Glavni uzroci su sagorevanje fosilnih goriva, seča šuma i industrija. Posledice uključuju porast nivoa mora, ekstremne vremenske pojave i poremećaj ekosistema.

Šta je to efekat staklene bašte?

Efekt staklene bašte (Greenhouse Effect) je proces kojim atmosfera zadržava deo sunčeve energije, zagrevajući Zemlju. Prirodni efekat staklene bašte omogućava život na Zemlji. Ovo je prirodna pojave bez koga bi temperatura na Zemlji bila bi znatno niža, a životni uslovi „manje komforni“. Prirodni efekat staklene bašte stvaraju gasovi / pare koji normalno ulaze u sastav atmosfere – vodena para, ugljen dioksid (CO₂), ozon (O3 ).

Šta su GHG emisije?

Gasovi sa efektom staklene bašte (Green House Gasses) koji se javljaju kao posledica ljudskih aktivnosti  (CO₂, CH₄, NOₓ, sintetički / fluorisani gasovi – HFC,  PFC, SF₆ , NF₃ ), emituju se u atmosferu i deluju tako što pojačavaju efekat staklene bašte. GHG emisije dovode do globalnog zagrevanja. Neki industrijski sektori (energetika, građevinska industrija, industrija čelika..)su veliki izvori GHG emisija. Smanjenje GHG emisija je glavni cilj u prevenciji daljeg globalnog zagrevanja.

Šta je GHG protokol?

GHG protokol je međunarodni standard za praćenje i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, razvijen u saradnji Svetskog instituta za resurse (WRI) i Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj (WBCSD). Cilj protokola je postavljanje jedinstvena metodologija koja organizacijama omogućava precizno izračunaju svoje emisije i donesu mere za njihovo smanjenje. GHG protokol se koristi globalno, ne samo među privatnim kompanijama, već i među vladama i nevladinim organizacijama koje žele da unaprede transparentnost i odgovornost u vezi sa klimatskim ciljevima.

Zašto je GHG protokol važan?

GHG protokol pruža jasan okvir koji omogućava standardizaciju u izračunavanju GHG emisija. sve organizacije koriste iste metode za praćenje emisija, što olakšava poređenje rezultata i postavljanje ciljeva. Transparentnost, tako da kompanije mogu precizno izveštavati o emisijama investitorima, kupcima i regulatorima. Održivo poslovanje, identifikovanje prilika za smanjenje emisija često vodi do optimizacije procesa i uštede troškova. Usaglašenost sa zakonodavstvom, budući da uvođenjem propisa kao što je CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) važno je da kompanije imaju tačne podatke o svojim emisijama kako bi izbegle dodatne troškove i poreze na ugljenik.

Kategorije emisija prema GHG protokolu

GHG protokol deli emisije gasova sa efektom staklene bašte na tri opsega: Scope 1, Scope 2 i Scope 3, što omogućava sveobuhvatan pregled izvora emisija.

Scope 1 – Direktne emisije

Obuhvata emisije koje dolaze iz izvora koje organizacija poseduje i/ili direktno kontroliše. To uključuje emisije iz kotlova, generatora, službenih vozila i industrijskih procesa. Na primer, kompanija koristi svoja dostavna vozila / emituje ugljen-dioksid tokom transporta robe. Ove emisije  je potrebno pratiti, napraviti izveštaj, i definisati i sprovoditi mera za njihovo smanjenje.

Scope 2 – Indirektne emisije iz potrošnje energije

Ovaj opseg obuhvata emisije iz potrošnje električne i toplotne energije ( na primer za grejanja i klimatizaciju). Opseg obuhvata  slučajeve kada  kompanije koriste energiju iz elektro mreže, toplotnu energiju iz javnih toplana i slično. Emisije nastale proizvodnjom te energije se uračunavaju u Scope 2 emisiju kompanije.

Scope 3 – Ostale indirektne emisije

Scope 3 obuhvata sve ostale indirektne emisije koje nisu pod direktnom kontrolom organizacije, ali su povezane sa njenim poslovanjem, uključujući emisije iz lanca snabdevanja i korišćenja proizvoda. Ove emisije su podeljene u ukupno 15 kategorija. Osnovnu  podelu GHG emisija opsega 3 čine:

- emisije iz dobavljačkog lanca  („do proizvođača“ –ulazne/upstream)

- emisije iz distributivnog lanca proizvoda („od proizvođača“–izlazne/downstream)

Šta je GHG inventar?

GHG inventar za kompaniju je detaljan pregled i proračun GHG emisija gasova koje nastaju kao rezultat poslovnih aktivnosti kompanije.
Obično se izrađuje prema međunarodnim standardima, poput GHG protokola ili serije standarda ISO 14064, i obuhvata emisije podeljene u tri opsega.

Kako započeti sa primenom GHG protokola i formiranjem GHG inventara?

Da bi se započela primena GHG protokola, kompanije treba da prođu kroz nekoliko ključnih koraka:

- Definisanje granica organizacije
Odluka da li se prate i emisije svih poslovnih jedinica ili
samo određenih segmenata.
Granice mogu biti postavljene prema operativnoj ili finansijskoj kontroli.

- Identifikacija izvora GHG emisija
Utvrđivanje relevantnih procesa i izvora emisija s obzirom na delatnost kompanije( npr. potrošnja energije, transport, sirovine).

- Prikupljanje i analiza podataka
Prikupljanje podatke o potrošnji energije, goriva i drugih resursa.
Korišćenje emisijskih faktore za preračunavanje potrošnje u emisije (baze faktora emisija).

- Izveštavanje i validacija
Priprema izveštaj prema smernicama GHG protokola i, po potrebi, angažujte nezavisne revizore za validaciju podataka.

- Postavljanje ciljeva i planova za smanjenje emisija
Identifikacija oblasti gde je moguće smanjiti emisije i razviti akcione planove.

Koristi za kompanije koje primenjuju GHG protokol

Ima više i vrlo su značajne. Na primer:

- Smanjenje  troškova -optimizacijom potrošnje energije može dovesti do značajnih finansijskih ušteda.
- Poboljšanje reputacija  kompanije – transparentnost u vezi sa emisijama pozitivno utiče na poverenje potrošača i investitora.
- Usaglašenost sa regulativom je svakako najvažnija korist, budući da su kompanije spremnije za nove zakone, poput evropskog CBAM-a. 
- Privlačenje  investicija - investitori sve više favorizuju kompanije koje imaju jasne strategije za smanjenje GHG emisija.

GHG protokol je osnovni alat za organizacije koje žele da doprinesu borbi protiv klimatskih promena i unaprede svoje poslovanje. Primena ovog standarda omogućava transparentno praćenje emisija, optimizaciju procesa i usaglašenost sa sve strožijim zakonodavnim okvirom. Bez obzira na veličinu, svaka organizacija može započeti primenu GHG protokola i time ostvariti koristi, kako za svoje poslovanje, tako i za životnu sredinu. U svetlu klimatskih promena i sve većeg pritiska na kompanije da smanje svoj ugljenični otisak, GHG protokol predstavlja ključni korak ka održivijoj budućnosti.

Ostali standardi i metodologije za upravljanje GHG emisijama

ISO 14064-1:2018
Gasovi staklene bašte - deo 1
Specifikacija sa smernicama na nivou organizacije za kvantifikaciju i izveštavanje o emisijama i uklanjanju gasova staklene bašte

SRPS EN ISO 14064-2:2019 
Gasovi staklene bašte – Deo 2: Specifikacija za kvantitativno iskazivanje, monitoring i izveštavanje o smanjenjima emisije ili povećanjima uklanjanja gasova staklene bašte, sa uputstvom za primenu na nivou projekta

SRPS EN ISO 14064-3:2019
Gasovi staklene bašte – Deo 3: Specifikacija sa uputstvom za verifikaciju i validaciju izjava o gasovima staklene bašte

CBAM Izveštaj

CBAM izveštaj koji se tiče proizvođača predstavlja dokument koji obuhvata detaljnu analizu GHG emisija nastalih  prilikom proizvodnje, kao i procenu usklađenosti sa regulativom. Ovaj izveštaj služi kao ključni instrument za praćenje, evaluaciju i unapređenje ekoloških performansi u proizvodnji, te istovremeno predstavlja dokaz usklađenosti sa sve strožijim međunarodnim ekološkim standardima.

 Izveštaj sadrži: 
- Podatke  o emisijama
- Opis proizvodnog procesa
- Komparativnu analizu podataka o GHG emisijama
- Preporuke za smanjenje
- Dokumente o usklađenosti

Karbonski otisak proizvoda – GHG emisije tokom životnog ciklusa proizvoda

Ugljenični otisak proizvoda (Product C-footprint)  predstavlja meru ukupnih GHG emisija  (poput CO₂, metana, azotnih oksida) koje nastaju tokom celokupnog životnog ciklusa proizvoda. To uključuje:

Nabavku sirovina: Emisije nastale prilikom vađenja i prerade sirovina.

Proizvodnju: Emisije iz procesa proizvodnje, gde se troši energija i resursi.

Transport i distribuciju: Emisije iz transporta proizvoda od mesta proizvodnje do potrošača.

Korišćenje: Emisije povezane sa potrošnjom energije ili resursa tokom upotrebe proizvoda.

Odlaganje ili reciklažu: Emisije koje se javljaju pri deponovanju, reciklaži ili drugim metodama zbrinjavanja na kraju životnog ciklusa.

Ova mera omogućava procenu uticaja proizvoda na klimatske promene, pomažući proizvođačima i potrošačima da identifikuju načine za smanjenje emisija i unapređenje ekološke održivosti.

Ova analiza omogućava identifikaciju faza sa najvećim uticajem na životnu sredinu, što je ključno za kreiranje strategija za smanjenje emisija i unapređenje održivosti proizvoda. Razumevanje životnog ciklusa GHG emisija pomaže kompanijama i kreatorima politika da ciljano intervenišu, poboljšaju energetske efikasnosti i smanje ukupni ugljenični otisak proizvoda.

Šta mi radimo ?

Procenu / proračun sledećih GHG emisija:

• Ukupne GHG emisija kompanije   - Inventar GHG emisija (GHG inventory) , Karbonski otisak kompanije (Company Carbon Footprint)
• Karbonski otisak za proizvod (Product Carbon Footprint)
• CBAM izveštaje – ugrađene emisije za pojedinačne proizvode ( Embedded carbon emissions of goods ) – direktne i indirektne emisije, ugrađene emisija prekursora (ulaznih materijala)

Metodologije izračunavanja i/ili proračuna: GHG Protocol, serija standarda ISO 14061